Mucanje

Mucanje je poremećaj govora koji se manifestuje narušenim disanjem, narušenim ritmom i izmenjenim tempom govora. Dolazi do grčeva mišića, koji se ispoljvaju u vidu ponavljanja ili blokova tokom govora. Blokovi su zastoji u govoru. Govor je često ubrzan pa poremećaj tempa uslovljava i da ne razumemo šta je dete htelo da nam kaže. Dete često ostaje bez vazduha, što u težim slučajevima roditeljima deluje kao da se guši.

Simptomi koji se uočavaju kod deteta:

• Zastoj od nekoliko sekundi do nekoliko minuta koje dete pravi pre izgovora reči i rečenica
• Ponavljanje prvog glasa (p-p-paprika) i/ili sloga (pa-pa-paprika)
• Ponavljanje reči u rečenici („Idem, idem, idem u školu.“)
• Blokovi na prvom glasu u reči (ppppaprika)
• Ubrzan tempo govora
• Upotreba velikog broja poštapalica („Ovaj, idem, ovaj u školu, ovaj“)
• Neobična intonacija i akcenat, produžavanje vokala (IIIIdem u školu)

Kada dete osvesti prisutnost problema, počinje da izbegava govorne situacije, da se povlači, da daje kraće odgovore ili da koristi gest umesto govora.

Karakteristično je da se mucanje javlja u talasima i da menja formu. Može biti udružemo sa tikovima i propraćeno pokretima tela (grčenje nozdrva,podizanje obrva..).

Često se psihološka teskoba manifestuje i telesnim simptomima tokom komunikacije: • Preznojavanje
• Znojenje dlanova
• Ubrzan rad srca
• Crvenilo na licu i vratu

Mucanje je složen problem koji se može odraziti na razvoj ličnosti. Deca koja mucaju se stide svog problema, što utiče na njihov doživljaj sebe, samopouzdanje i socijalizaciju. Često su izložena ismevanju vršnjaka, ponekad izopštena iz društva, nedovoljno shvaćeni od nastavnika pa to ostavlja negativne posledice na ocene. Sa druge strane mogu razvijati osećaj da ih drugovi žale i da im nastavnici povlađuju zbog govornog problema što opet pravi da dete ima negativnu sliku o sebi.

Kada zatražiti pomoć?

Praksa pokazuje da mucanje koje traje duže od 3 nedelje ima tendenciju da preraste u ozbilljan problem.
U ranom periodu, do treće godine, kada se govor dinamično razvija, neretko se dešava poremećaj fluentnosti kao posledica rapidnog uvećanja vokabulara. Važno je i tada znati kako pomoći detetu da uspori tempo govora.
Zato je peventivni pregled poželjan. Ranim uključivanjem deteta u logopedski tretman, sprečavamo da dete „fiksira“ poremećaj fluentnosti.
Tretman mucanja je proces koji traje. Obuhvata stručni rad logopeda sa detetom, roditeljem kao i rad roditelja sa detetom vođen stručnim savetovanjem.
U logopedskom tretmanu se primenjuju tehniike, specifične metode (Reedukacija psihomotorike sa relaksacijom), vežbe disanja i opuštanja, vežbe fonacije, vežbe ritma i tempa sve u cilju uspostavljanja adekvatnog govora i usvajanja novog modela kojim se mucanje prevazilazi.

Dete uči da govori sporije, da uvek ima dovoljno vazduha pri izgovoru rečenica. Uvežbavaju se i govorne situacije koje provociraju mucanje. Po potrebi se uključuje i psihološka podrška kako bi se osnažila celokupna ličnost deteta.
Roditelji se obučavaju na koji način da u svakodnevnim govornim situacijama primenjuju naučen način govora. Dobijaju instrukcije kako da reaguju u odredjenim situacijama i kojih saveta da se svakodnevno pridržavaju.

Radost Govora
©2018 - Radost Govora
lat